Пуковске заставе српске војске у току Првог светског рата

Фото: Ана Павловић

„Застава је највећа светиња војничка, свето знамење војничке части и дужности, војничке славе и поноса.”

Говор генерала Степе Степановића о значају заставе (1911. године)

Војне заставе 51. пуку српске војске на Бањици је 26. јуна и 30. новембра 1911. године свечано уручио краљ Петар Први Карађорђевић у присуству министра војног генерала Степе Степановића. Под њима су се српски пукови борили у два балканска и Првом светском рату.

Тачан број пуковских застава српске војске на дан 30. новембар 1911. када их је лично краљ Петар И уручио комадантима пукова изгледао је овако:

- број застава Краљеве гарде: 1

- број застава пукова I позива: 20

- број застава коњичких пукова: 4

- број застава Жандармерије: 1

- број застава пукова II позива: 15

- број застава дивизијских коњичких пукова: 5

- број застава коњичких дивизиона: 5

То је било укупно 51 пуковска застава.

Заставе које су додељене војсци 1911. године разликовале су се од дотадашњих пошто се напушта пурпурна црвена боја уведена 1884, и усваја традиционална српска тробојка. Лик Светог Андреја Првозваног, кога је Карађорђе узео за свог заштитника у спомен на 30. 11./13. 12. 1806. године, када је ослобођена Београдска варош, поново заузима место на десној спољној страни. На унутрашњој страни, у средини,у кругу је државни грб с двоглавим белим орлом. С обе стране, изнад свеца и грба, стоји натпис: „За Краља и Отачаство”. Испод кругова на обе стране, у благом луку на белом делу платна, стоји натпис: „С вером у Бога”. Симболи и девизе на њима су везени свиленим концем. На једном крају ленте извезен је монограм краља Петра Првог Карађорђевића, уоквирен у храстов и ловоров венац, а на другом  је назив пука.

Пуковске заставе, према подацима Министарства одбране, биле су у употреби све до 1930. године, иако је тада већ дуже од деценије постојала Краљевина СХС и касније Краљевина Југославија, када је краљ Александар Први Карађорђевић на Бањици уручио војсци нове заставе, док су старе предате Војном музеју.

Музеј тада није имао своју зграду, па су заставе чуване у Задужбини краља Петра на Опленцу, а посебно занимљив детаљ јесте то да су током Другог светског рата сачуване тако што су биле зазидане у Народном музеју.

Од педесет једне заставе са којима се ратовало од 1912. до 1918. године у сталној музејској поставци Војног музеја у Београду чува се 47 пуковских застава.

Три су нестала у биткама када су их, вероватно у жељи да не падну непријатељу у руке, заставници сакрили или уништили.

Под пуковским заставама српска војска се током Првог светског рата борила на Церу, Колубари, Дрини, у одбрани Београда, повлачила се преко Албаније до Крфа, а потом преко Солунског фронта поново до ослобођења Београда и осталог дела територије будуће Краљевине Југославије.

''Одмах се да приметити да је једна од четири заставе, које недостају, и застава најславнијег пука у српској историји, чувеног „Гвозденог пука", односно другог пешадијског пука „Књаз Михаило". Застава „Гвозденог пука" је по неким информацијама била погребни покров на ковчегу краља Петра Првог Карађорђевића и дуго времена је чак трајало уверење да је застава покопана заједно са њим. Међутим, анализирајући фотографије и снимак сахране краља Петра види се да је његов сандук био прекривен краљевском стандартом. Ову информацију потврђује и лист „Политика" у бројевима од 17. до 23. августа 1921. године.

Ипак, треба оставити простора да је можда у неком моменту ковчег заиста био прекривен и заставом „Гвозденог пука" како би се славном пуку одала почаста. Током процесије и саме сахране ковчег није био прекривен пуковском заставом, те тако застава није ни сахрањена заједно са ковчегом. Да застава „Гвозденог пука" није сахрањена са краљем Петром говоре и фотографије са смотре четничких одреда 1944. године у селу Ба. На тим фотографијама се види да четници дефилију са ратним пуковским заставама из Првог светског рата.

Један од најпозванијих за ову тему је историчар Бојан Димитријевић из Института за савремену историју који се бави управо овим периодом. Професор Димитријевић потврдио је да су бригаде Првог равногорског корпуса ЈВуО носиле заставе управо Другог пешадијског пука „Књаз Михаило" првог позива Моравске дивизије и Десетог пука „Таковског" првог позива на смотри током Светосавског конгреса у селу Ба 1944. године.

Откуд заставе код четничких одреда? Пуковске заставе су узете из Храма светог Ђорђа на Опленцу где су се налазиле од септембра 1930.године, након што су замењене новим.

Судбина ових двеју застава данас није позната, а професор Димитријевић истиче да су оне нестале заједно са нестанком четничких одреда и постоји шанса да су и данас сачуване, можда негде у иностранству.''

(Део интервјуа са проф. Димитријевићем, преузет од аутора Милана Богојевића, са вебпортала 'Мој недељник')

Позната су јунаштва српских војника у току битака у Првом светском рату који су чували српске пуковске заставе. За српског војника застава је била светиња која није смела да падне у руке непријатељу. Застава је била симбол части и симбол Отаџбине за коју се свесно ишло у смрт.

Колика је била светиња пуковска застава за српске војнике говори и један моменат између немачког цара Вилхелма II и генерала фон Мекензена, који је сачуван у историјским изворима: 

Генерал Аугуст фон Мекензен извештава немачког цара Вилхелма II о победи над српском војском. Цар Вилхелм II захтева од генерала фон Мекензена да му се донесе једна заплењена српска пуковска ратна заставу као симбол победе и ратни трофеј. Међутим, генерал Аугуст фон Мекензен морао је да разочара немачког цара јер током две године ратовања Србима није заробљена ни једна пуковска застава.

До краја Првог светског рата српска војска није изгубила ни једну пуковску заставу, што представља преседан у историји ратовања.

Фото: Ана Павловић

Аутор текста: Ана Павловић

Извори:

Војни музеј Београд

Војни архив

Dodatne informacije