Државна застава Републике Србије

Фото: Фотографија преузета са сајта www.parlament.gov.rs

Застава је настала пре много хиљада година међу првобитним ловцима и ратницима. Они су желели да по застави препознају пријатеље, али и непријатеље, из даљине би знали да ли да се боре или не. Прве заставе прављене су од животињских кожа и птичијег перја. Заставе од тканине употребљавали су Кинези чак 1100 година пре нове ере, нешто касније и Индијанци.

У старом Египту војници су носили мотке са металном фигуром животиње или неког предмета на врху. Заставе од платна коришћене су касније. У XVII веку појавила се застава која је означавала целу државу. Данас су заставе симбол државе.

Државна застава Републике Србије је тробојка хоризонтално поређаних поља истих висина црвене, плаве и беле боје, а преко свега, центра помереног ка јарболу за једну седмину укупне дужине заставе Мали грб Србије.  Грб Републике Србије је црвени штит на коме је, између два крина у подножју, двоглави сребрни орао са црвеним штитом на грудима на коме је сребрни крст и четири оцила. Изнад штита је златна круна. Заједно са крстом, слика оцила симболично знаци „ватром ћемо крст бранити“.

Крин на грбу. Крин је један од симбола државности српске владарске династије Немањић. Они означавају творце српске државе.

Четири оцила на грбу. Оцило или огњило је врста турпије савијена у облик који се може видети на српском грбу. Кресањем кремена о оцило правила се варница која је служила за потпаљивање ватре. После српских средњовековних владара тај грб је преузео 1838. године Милош Обреновић и он од тада чини неодвојиви део српског идентитета. Значење „Само слога Србина спасава“ које је постало и незванични мото српског народа дошло је тек много касније, према неким тврдњама потиче још из периода Светог Саве.

Двоглави орао на грбу. У периоду после пропасти српске средњовековне државе, мотив белог двоглавог орла се углавном повезује са личношћу Српског деспота, а протоком времена почиње да се тумачи и доживљава као грб Немањића и, преносом идејног контекста, као знак "Царства од Немање основаног" или "остављеног". Отуда коначно разумевање да је двоглави бели орао знак српске државе и државности српске нације. Када је проглашена обнова Српског Краљевства 1882. године, извршено је хералдичко спајање двоглавог орла као ознаке српске државе, и крста са оцилима као специфичног знака српске нације. (Драгомир Ацовић, историчар уметности и хералдичар)

На заставу се не може ништа исписати. Она се не може мењати и не сме бити изложена тако да додирује тло, нити као подлога или завеса.Пред државном заставом се клања, она се љуби и према њој се односи са највећим  поштовањем, јер је она симбол Државе. Спалити, поцепати, изгубити државну заставу и са непоштовањем се односити према симболу државности  је чин највеће увреде за једну државу и њене грађане.

Аутор текста: Ана Павловић

Планина Цер, застава Републике Србије 

Фото: Филип Милинковић

Dodatne informacije