Дан победе и Дан примирја у Првом светском рату

 

Фото: Фотографија преузета са сајта Periskoplivejournal.com

Једанаестог дана, једанаестог месеца, у једанаест часова 1918. године званично су престала ратна дејства у Првом светском рату. Примирје су у Компјењу у Француској, у специјалном вагону маршала Фердинанда Фоша, 11. новембра 1918. године потписале Немачка и земље Антанте негде између 5.12 и 5.20 сати изјутра, али историјски извори наводе да је он званично ступио на снагу од једанаест сати истог дана. Немачка се тог 11. новембра предала и тада је договорено да престану оружани сукоби. Сматра се да је канадски војник Џорџ Лоренс Прајс последња жртва Првог светског рата. Он је погинуо од руке немачког снајперисте у 10.58 часова 11. новембра 1918. године.

После потписивања примирја, настављени су преговори о условима мира. Они су договорени Версајским миром, потписаним 28. јуна 1919. године. Тим догађајем и званично је окончан Први светски рат.

Вагон у којем је потписано примирје Адолф Хитлер одабрао је 1940. године, као место где је Француска потписала своју капитулацију. Он је тражио да се из музеја донесе вагон у којем је 22 године раније потписан мир у Првом светском рату, како би овај пут, на истом месту понижење доживела Француска. Немачки вођа је  сео на исто место где је седео француски маршал 1918.

 Историјски вагон уништен је у савезничком бомбардовању Берлина 1945. године.

Фото: Фотографија преузета са сајта azinat.com

 

11. новембар  Дан сећања на жртве, војне и цивилне

11. новембар је и дан сећања на жртве, војне и цивилне, а према проценама укупни број погинулих креће се до 15 милиона и 22 милиона рањених. Двоминутном тишином у једанаест часова у многим земљама одаје се пошта погинулима током Великог рата.

Србија је поднела изузетно велике жртве, укупан број погинулих је 1.230.000 Срба. У току рата мобилисано је 700.000 Срба, крај рата дочекало је 150.000 српских војника. Цивилних жртава је било 650.000. Сваки други радно способни српски мушкарац био је мртав. Било је око 300.000 тешких инвалида и пола милиона ратне сирочади.

 

Наталијина рамонда и мотив траке Албанске споменице као симбол Дана победе и Дана примирја

Овај цвет узет је као главни мотив за Дан примирја управо због своје вишеструке симболике. У ботаници је ова биљка позната као цвет "феникс" јер и када се потпуно осуши, уколико је залијете, може оживети. Њено поновно рађање повезује се са чињеницом да је и Србија успела да стане на ноге након великих разарања и исцрпне борбе. Углавном расте на истоку Србије, али и на планини Ниџе, чији је највиши врх Кајмакчалан, поприште славне битке у Првом светском рату. Ову биљку је открио доктор Сава Петровић у околини Ниша још давне 1884. године. Спада у угрожену врсту у нашој земљи и чува се у Ботаничкој башти у Београду. Наталијина рамонда добила је име по краљици Наталији Обреновић.

Заједно са Наталијином рамондом, амблем Дана примирја сачињава и мотив траке Албанске споменице.

Ову медаљу за спомен на повлачење спрске војске преко Албаније су стекли сви припадници српске војске који су се повлачили преко Албаније у зиму 1915/1916. године.

Dodatne informacije