Tamni oblaci ekocida nad Cerom

 

Ekosistem Cera je u velikoj opasnosti zbog moguće gradnje memorijalnog kompleksa sa Krstom, koji će biti i simbol pomirenja Srbije i Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Nad Cerom će biti izvršen ekocid.

O samom memorijalnom kompleksu i njegovom urbanističkom rešenju u ovom tekstu neću pisati, ali o njemu možete pročitati ovde.

Prema Prostornom planu posebne namene za Cer  memorijalni kompleks će biti na 57ha. U okviru tih 57ha, na 4ha je predviđen Memorijalni kompleks sa centralnim obeležjem stilizovani Krst visine 60m sa panoramskim liftom i pratećim sadržajima (apart hotel, biblioteka, Muzej Velikog rata, restoran), 53ha će biti pod raznim dodatnim sadržajima i parking prostorima. Svih 57ha  su pod kvalitetnom i vrednom šumom i deo IBA područja.

Šume i šumske staze na tom delu Cera biće uništene, ukoliko dođe do gradnje. Drveće će biti posečeno u potpunosti na 4ha, a na 53ha proređeno umesto predivnih boja ćilibara u svim nijansama kako blistaju na jesenjem suncu i najlepših živopisnih boja šumskog cveća,  predivnih krošnji drveća kroz koje prolaze zlatni zraci sunca u toku leta, za godinu dana ćete ‘uživati’ u hiljadu nijansi beton sive. Šumski ekosistem čine šume hrasta, graba, bukve, divlje trešnje, sastojine šuma divlje jabuke … Šume Cera su izuzetne po svojoj specifičnosti, ovde imate termofilne vrste šuma tipa grab, manastirske šume hrasta koje su stare preko 150 godina, stable divlje trešnje koja su visoka i do 20 metara (što je retko gde u Srbiji zabeleženo).

Pored toga što će biti uništen šumski ekosistem Cera, odavde će nestati retke vrste ptica, gmizavaca, krupne i sitne divljači. Jedna od vrsta gmizavca koja će nestati je i Salamandra salamandra koja je najpoznatiji predstavnik šarenog daždevnjaka, on naseljava centralni i južni deo Evrope, sve do Male Azije i  Sirije. U Srbiji ova vrsta najveće hranilište ima na Ceru. Uništavanjem biodiverziteta njegov opstanak je pod velikim znakom pitanja. Grčka žaba koja je karakteristična za područje Balkana, najsevernije je evidentirana na Ceru .

Bogata i raznovrsna ornitofauna koja broji preko 120 različitih vrsta ptica, najviše će biti pogođena. Šumska šljuka je vrlo karakteristična za Cer, jer ona nastanjuje područja pored vodenih površina, Cer je poznat po tome što nije bogat vodom. Orao mišar i orao beloropan su gospodari nebeskih visina na Ceru, orao mišar svoja gnezda ima na području gde po planu treba da se izgradi memorijalni kompleks, ukoliko se poseku šume koje su njegovo stanište nestaće kao i sokolovi ’80-tih godina XX veka. Šumska ševa, seoski detlić i rusi svračak su ptice gnezdarice, koje svoje stanište imaju na Ceru, zahvaljujući njima od 2009. godine Cer je zaštićeno IBA područje.

Sada da pređemo na aspekt nacionalnog identiteta i istorije. Dakle, Krst kao spomenik svim srpskim junacima izginulim na Ceru, nije u skladu sa sastavom vojnika po verskim opredeljenjima koji su se borili za Srbiju. U Cerskoj bici, boreći se za Srbiju, su učestvovali i vojnici koji su bili srpski jevreji i muslimani. Prema stavu koji zastupaju, svi koji odlučuju o gradnji memorijalnog kompleksa, ovo treba da bude simbol pomirenja između Srbije i Centralnih sila u Prvom svetskom ratu. Podizati simbol pomirenja na planini gde je srpska vojska izvojevala prvu samostalnu pobedu u Prvom svetskom ratu i koju su države saveznice kasnije prisvojile kao svoju, je neprimereno. Podizati simbol pomirenja tamo gde su na najmonstruozniji način ubijani civili, gde su fetusi vađeni iz utroba majki i nabijani na ražanj i pečeni, gde su devojke i udate žene silovane u oltarima crkvi pred svojim očevima, sinovima, ćerkama, majkama, gde su deca spaljivana zajedno sa majkama u školama, gde su čitave porodice pobijene i ognjišta ugašena, gde je izvršen ‘teror nad civilnim stanovništvom do tada nezapamćenu modernoj istoriji ratovanja’, kako je tada komentarasila evropska javnost, državnici i diplomate posle izlaganja i svedočenja  dr. Arčibalda Rajsa, je zaista nedopustivo (savremenim rečnikom rečeno, ovde je izvršen genocid u svom najgorem obliku nad civilnim stanovništvom). Planina Cer je simbol pobede Srbije u Prvom svetskom ratu, Cer je oduvek bio planina pred čijom prošlosti su se  u svetu klanjali i odavali poštu hrabrim srpskim vojnicima. Takođe, je bolna tačka mnogim državama koje revizionistički gledaju na Prvi svetski rat. Srpski vojnik, planina Cer i Cerska bitka utkani su u nacionalni identitet srpskog naroda.

Cer, Cerska bitka i cerski junaci imaju svoj Spomen-kompleks sa kosturnicom ‘Cerska bitka’ u Tekerišu, gde je sahranjeno 3500 srpskih ratnika - cerskih junaka sa pripadnicima 28. Praškog puka. Spomen-kompleks u Tekerišu je na 2 ha, posle Drugog svetskog rata njegova površina je smanjena. Pored monumentalnog spomenika sa kosturnicom on ima i mali Muzej koji se nalazi u kapeli. Umesto što se gradi ‘simbol pomirenja’, treba uložiti u proširenje i osavremenjavanje, jer je ovo najvažniji Spomen-kompleks u Srbiji vezan za Prvi svetski rat. Ukoliko dođe do gradnje memorijalnog kompleksa i njegovog favorizovanja, doći ćemo u situaciju da će Spomen kompleks u Tekerišu početi da se gasi i zamire. To će biti još jedno groblje u nizu vojničkih grobalja u Srbiji, koje će zarasti u korov. Da li će se dozvoliti da se pored Spome kompleksa samo prolazi? Da on bude uvršten u turističku ponudu samo kao deo panoramskog razgledanja Jadra? U budućnosti on lako može postati mala tačka na turističkoj mapi Srbije  sa nepoznatom istorijom za buduće generacije.

Gledano sa aspekta turizma i ekonomskog razvoja područja planine Cer, kako će potencijalni memorijalni kompleks da doprinese boljitku? Prvo da bi doprineo boljitku on mora da bude održiv. Memorijalni kompleks koji će da košta 5 miliona evra  građane Srbije, gde će biti 15-20 kreveta u smeštajnim jedinicima na raspolaganju turistima, restoran sa 300 mesta, Krst sa panoramskim liftom, muzej od 3500 metara kvadratnih treba na mesečnom nivou upravljaču kompleksa da donosi čist profit od 100.000 evra, da bi sam sebe isplatio u narednih pet godina. Ni jedan Muzej, Spomen-kompleks, Arheološko nalazište u Srbiji nema ovoliki profit i ne može da ima, jer mi nismo razvijena turistička destinacija. U budućnosti ćemo možda postati, ali sada nismo.

Cer treba da se razvija na osnovu postojećih resursa. On ima ogromne potencijale u prirodi, istorijskom nasleđu, materijalnoj i nematerijalnoj baštini. Priroda Cera treba da se sačuva, treba ulagati u uređenje šumskih staza, biciklističke staze, vizitorske centre,  mobilijara (klupe, stolove, kante za smeće), revitalizaciju i rekonstrukciju spomenika kulture i arheološka nalazišta (Rimski put, Trojanov grad, Kosanin grad, Konjuša, Vidojevica), treba praviti tematske parkove za decu i odrasle, terene za mini fudbal i odbojku, veštačke stene za alpiniste u postojećim napuštenim kamenolomima, organizovati specijalizovane ture za posmatranje ptica,  naučne kampove (za geografe, geologe, etnologe, istoričare, arheologe, biologe), animirati vlasnike vikendica da izdaju svoje kapacitete turistima, izvršiti prenamenu jednog dela postojećeg Planinarskog doma u Eko hotel, otvoriti etno restoran u postojećem objektu pored crkve na Lipovim vodama,  uposliti seoska domaćinstva da posetiocima prodaju hranu koju oni proizvode u svojim domaćinstvima, oživeti stare zanate, uložiti novac u vinograde, područje Cera nekada je bilo poznati vinogradarski kraj (Milina, Trbosilje, Bela Reka), razvijati seoski turizam, otvoriti pijace organski zdrave hrane u selima ….

Sa 5 miliona evra, i mnogo manjom sumom koja može da se obezbedi jednim delom iz evropskih fondova, Vi možete  da preporodite područje Cera koje će Vam vratiti uložen novac, oživeti sela i zaposliti sve koji žive na tom području, kroz razvoj eko i etno turizma. Multiplikativni efekat na privredu lokalnih samouprava, kroz poreze, ide i u državni budžet.

Biodiverzitet ili biološka raznovrsnost Cera je resurs od kojeg zavise pojedinci, porodice i buduće generacije.  Prirodne resurse Cera čine šume, biljke, životinje, zemljište, voda, atmosfera. Sve zajedno čini deo ekosistema što znači da ako postoji kriza biodiverziteta, naše zdravlje će se takođe naći u opasnosti.

Ne dozvolimo da dođe do krize biodiverziteta koja nastaje zbog nekontrolisane seče šume, gradnje veštačkim materijalima na velikim površinama, koji nisu u skladu sa prirodom i svojim izgledom bi narušili skladnu kompoziciju mozaično oblikovanih pejzaža i markantnih predeonih celina, dovodeći u opasnost prirodni balans u ekosistemu.

Sačuvajmo predivnu prirodu Cera, jer priroda može bez ljudi, ali ljudi ne mogu bez prirode.

 

Autor fotografija i teksta: Ana Pavlović

Tekst je objavljen 17.12.2018. godine

 

Dodatne informacije