Ekonomska samoodrživost Memorijalnog kompleksa 'Cer' i razvoj eko turizma prema prostornom planu planine Cer


(Izvor: Nacrt Prostornog plana područja posebne namene planine Cer)

 

1.Ekonomska samoodrživost Memorijalnog kompleksa ‘Cer’

U Prostornom planu je vrlo uočljiv izostanak o proceni ekonomske samoodrživosti Memorijalnog kompleksa i proceni broja posetilaca, koji su potrebni da bi se videlo koliko će ovaj mega ekonomski projekat za budžet Republike Srbije biti isplativ.

Procena je rađena na osnovu zvanične informacije iz 2015. god., kada je ceo projekat i iniciran. Procena o broju posetilaca je potrebna da bi se videlo koliki broj posetilaca je potreban da bi projekat (MK) bio ekonomski samoodrživ. Takođe je procena neophodna iz još jednog vrlo bitnog razloga a to je negativni uticaj čoveka na prirodu i koliko će biti narušen biodiverzitet područja planine Cer posetama MK. Svaka vrlo ozbiljna kompanija pre ulaganja u neki veći posao uradi feasibility ili studiju izvodljivosti, dokument koji investitoru pomaže u donošenju investicione odluke tako što odgovara na pitanje da li je odredeni projekat tržišno i finansijski isplativ, i da li je organizaciono i tehnički izvodljiv. Ovde to vidno nedostaje.

U strateškoj proceni uticaja Prostornog plana na životnu sredinu nisu date procene o  broju posetilaca Memorijalnog kompleksa 'Cer' na dnevnom, mesečnom i godišnjem nivou koji bi mogli negativno uticati na prirodu, životnu sredinu i ekosistem planine Cer, kao ni procene o ekonomskoj samoodrživosti Memorijalnog kompleksa. Procene o broju posetilaca koje se dobijaju kroz procenu  analize posete morali su da budu sastavni deo Prostornog plana urađeni od strane PD „Spomen kompleks za očuvanje kulturno-istorijskih vrednosti i održivi razvoj Cera – Spomen kompleks Cer“ d.o.o Šabac, kao budućeg upravljača i inicijatora podizanja Memorijalnog kompleksa.

Kratka analiza procene o broju posetlaca i ekonomskoj samoodrživosti MK, rađena je na osnovu prvobitne procene vrednosti.

Na osnovu prvog predloga izgradnje Memorijalnog kompleksa 'Cer', iz 2015. godine, gde je bila navedena vrednost od 5.000.000 evra, kroz analizu procene se došlo do sledećeg:

-Finansijska sredstva za izgradnju bi bila obezbeđena iz budžeta Republike Srbije.

 -Iznos uloženih sredstava 5.000.000 evra

-Sa mogućnošću definisanim ugovornim obavezama da finansijer, Republika Srbija, daje rok        od 5 godina za vraćanje uloženog novca.

 Procena o broju posetilaca:

-Godišnje Memorijalni kompleks mora da ostvari profit od 1.368.000 evra (svake godine u narednih 5 godina.), na mesečnom nivou 114.000 evra i na dnevnom nivou 3.800 evra

-Da bi Memorijalni kompleks mogao da vrati uloženi novac, ali takođe da bi bio i profitabilan svaki posetilac mora, minimum, u proseku da potroši 10 evra u memorijalnom kompleksu 'Cer'

-Na godišnjem nivou dolazimo do broja posetilaca od 136.800, na mesečnom nivou broj posetilaca 11.400 i na dnevnom nivou broj ostvarenih poseta mora da bude 380.

 Frekvencija saobraćaja:

-Dolazak svakog posetioca uslovljen je prevoznim sredstvom. Individualni posetioci ličnim prevoznim sredstvom, organizovane grupe autobusima.

-Prema gore navedenim procenama o ostavarenim posetama  na godišnjem nivou to bi iznosilo 2.736 autobusa, na mesečnom nivou 200 autobusa i na dnevnom nivou 8 autobusa. Sa pretpostavkom da svi dolaze sopstvenim prevozom na godišnjem nivou frekvencija automobila bi bila sledeća: 34.200 na godišnjem nivou, na mesečnom nivou 2.850 i na dnevnom nivou 95 automobila.

Ovaj trend dolazaka i frekvencija automobila i autobusa, vršiće direktan negativan uticaj na kvalitet vazduha koji je na Ceru vrednovan kao kvalitet I kategorije (izduvni gasovi), biodiverzitet planine Cer koji je već sada vrlo osetljiv i koji bi pod prevelikim uticajem čoveka bez kontrolisane posete mogao negativno uticati na zaštitu životne sredine.  Usled prekomerne frekvencije saobraćaja došlo bi do dugotrajnog prekoračenja dozvoljenog nivoa buke. 

Kontrolisana poseta turista na jednoj destinaciji uslovljena je sa više faktora. Kada je u pitanju priroda, uslovljena je površinom područja i uticajem na biološku raznovrsnost na tom području. Površina zaštićenog područja koje treba da bude u II stepenu zaštite, a na kojem je Prostornim planom predviđena izgradnja Memorijalnog kompleksa, iznosi 57ha (3.5ha - uži obuhvat, 53.5ha - širi obuhvat) u prostornoj celini Trojanov grad – Konjuša.

Zaštićeno područje u II stepenu zaštite, površine 57ha prema parametrima kontrolisane posete u potpunosti je u suprotnosti sa kontrolisanom posetom turista, kako se to navodi u Prostornom planu. Ovoliki broj posetilaca bi svojim prisustvom negativno uticali na ekosistem i biološku raznovrsnost zaštićenog područja (buka, izduvni gasovi, otpad koji bi ostavljali za sobom, uz određeni broj posetilaca koji bi nesavesnim ponašanjem uticali na samu prirodu).

U ovu procenu poseta, nisu ušli posetioci i turisti koji bi dolazili na Cer, a čiji dolazak ne uključuje posetu Memorijalnom kompleksu. Prema slobodnim procenama, do sada, Cer na mesečnom nivou poseti 500-1000 osoba, zavisno od doba godine (ova procena ne uključuje 1. maj i 19. avgust, kada je poseta povećana zbog manifestacija i događaja koji se organizuju).

Dakle, kada bismo uzeli u obzir i posetioce koji dolaze na Cer zbog prirode, bez želje da svoj boravak i posetu upotpune obilaskom ili posetom nekog lokaliteta, na mesečnom nivou bismo došli do ukupnog potencijalnog broja posetilaca Cera koji bi bio oko 13.000 posetilaca. U toku 1. maja i 19. avgusta procenjena poseta ukupnog broja posetilaca bi bila 14-15.000 na mesečnom nivou.

2. Razvoj eko turizma

Naručilac Prostornog plana u celom tekstu PP poziva se na razvoj eko turizma. Ovde je takođe primetno odsustvo poznavanje termina eko turizam. Međunarodno društvo za ekoturizam – The International Ecotourism Society/TIES, (ranije poznato kao Društvo za ekoturizam – The Ecotourism Society/ TES) uobličilo je 1991. godine jednu od prvih definicija:

“Ekoturizam je odgovorno putovanje u oblasti prirode, kojim se čuva životna sredina i održava blagostanje lokalnog stanovništva.“

IUCN (koji se danas zove Svetska unija za očuvanje prirode – World Conservation Union) utvrđuje 1996. godine da je ekoturizam: “Environmentalno odgovorno putovanje i poseta relativno nedirnutim oblastima prirode, da bi se uživalo u prirodi i da bi se ona uvažavala (kao i svi prateći kulturni objekti iz prošlosti i iz sadašnjosti), a promoviše očuvanje, ima nizak uticaj posetilaca i omogućava korisnu aktivnu društveno-ekonomsku uključenost lokalnog stanovništva.“

Prema gore datim definicajama eko turizma, u kojima se vidi da je osnovni uslov kontrolisana poseta turista i odgovorno ponašanje prema prirodi, Memorijalni kompleks je u potpunoj suprotnosti sa vrstom turizma koja će se razvijati prema Prostornom planu Cera.

Pre svega, planinu Cer treba posmatrati kao turistički proizvod koji je stvorila priroda i čije glavne vrednosti (priroda i kulturno nasleđe) treba očuvati i sačuvati. Tako definisan turistički proizvod koji bi bio u funkciji razvoja seoskih područja kroz eko turizam, etno turizam i gastro turizam imao bi multiplikativni efekat turizma na privredu lokalnih samouprava i budžet Republike Srbije i podsticao bi se socijalni i ekonomski razvoj sela i stanovništva na području planine Cer.

Kao što sam navela u tekstu, ceo projekat  MK je u potpunoj suprotnosti sa vrstom turizma koja je zastupljena u PP planine Cer. Što se tiče razvoja turizma treba ulagati u sela i u Spomen – kompleks ‘Cerska bitka’ u Tekerišu. Sama planina Cer treba da bude prirodna atrakcija zbog koje će turisti dolaziti. Ako bude uništena priroda Cera, eko turizam izgubiće svoju osnovnu atrakciju PRIRODU.

Link: Nacrt Prostornog plana područja posebne namene planine Cer

 

Autor teksta: Ana Pavlović

Dodatne informacije