Zašto ne damo Cer?

Cer je više od planine. Prema svojoj slavnoj prošlosti on je utkan u nacionalni identitet srpskog naroda. Prema lepoti prirode, za sve nas koji ga volimo, lepši je od svih najlepših planina u Svetu.

Na njemu su se vodile dve bitke u dve  istorijske epohe. Boj na Čokešini, odigrao se u aprilu 1804. godine, kada su srpski ustanici pod vođstvom braće Nedić pružili junački otpor 10 puta jačoj Otomanskoj vojsci pod komandom Mule Nožine. Borili su se junački, hrabro, ne misleći na sebe, već želeći da oslobode Srbiju od Turaka. Posle borbe, koja je u odnosu snaga i naoružanju bila neravnopravna za srpsku vojsku, srpski ustanici su ne želeći da popuste i da puste neprijatelja da prođe i da se sastavi sa Otomanskom vojskom u šabačkoj tvrđavi, svi do jednoga izginuli. Brdo Džajevac u blizini manastira Čokešina i u ataru sela Čokešina, upravo zbog slavnog boja upisan je u svetsku istoriju kao borba ravna Bici kod Termopila. Leopold Ranke, čuveni nemački istoričar, kada je saznao i istražio  Boj na Čokešini u svom delu 'Srpska Revolucija' opisao je braću Nediće kao srpske Leonide, 300 srpskih ustanika kao Spartance, a sam Boj kao srpske Termopile.

Kada govorimo o Cerskoj bici, o njoj je već sve rečeno. 1914. godine, na samom početku Prvog svetskog rata, srpska armija pod komandom čuvenog i legendarnog srpskog vojvode Stepe Stepanovića održala je lekciju iz ratovanja tada neprikosnovenoj vojnoj sili Austro-Ugarskoj. Još jedanput,posle 100 godina od Boja na Čokešini, upravo na Ceru ispisivale su se najslavnije stranice srpske i svetske vojne istorije. U avgustu 1914. godine, dok je se 180.000 srpskih vojnika lavovski i junački borilo na Ceru iz sastava srpske armije na koju niko od naših saveznika (Engleska, Francuska, Rusija) nije ozbiljno računao da mogu naneti neki veći gubitak i poraz vojnoj velesili Austro-Ugarskoj. Naši saveznici su dok je trajala Cerska bitka gubili na svim frontovima od Nemačke i Austro-Ugarske. Iz tog razloga, kada je na evropske dvorove i u generalštabove naših sabveznika stigla iznenađujuća vest da je mala Srbija na koju niko nije računao pobedila moćnu carsku vojsku, isti ti naši saveznici su odmah prvu samostalnu pobedu srpske vojske proglasili i za prvu savezničku pobedu u Prvom svetskom ratu. Vojvoda Stepa i njegovi cerski junaci, posle legendarne i čuvene Cerske bitke ušli su u sve svetske udžbenike, knjige, vojno-istorijske naučne studije kao armija koja je u bici koja je bila iznenadni sudar dve armije isto tako iznenadno izbacila neprijatelja iz svoje države.

Ponosni smo mi, Srbi, na naše cerske junake, na naše srpske ustanike iz Boja na Čokešini. Ponosni smo na našu istoriju. Zahvaljujući Maršu na Drinu, nezvaničnoj himni Srbije, planina Cer je jedina planina u Svetu koja ima svoju himnu.

Priroda Cera je harmonična pesma majke Prirode, koja svojom lepotom očarava svakoga. Zatalasane padine Cera sa markantnim predeonim celinama, šumama koje ga ukrašavaju, ornitofaunom koja svojom pesmom sve putnike namernike koji prolaze pored Cera i preko Cera, poziva da ostanu tu na toj planini i da slušaju njihovu pesmu. Brojni vidikovci otkriće vam zašto Cer nazivaju i zapadnom ‘kapijom’ Srbije. Na Ceru se prepliću prošlost i sadašnjost, legenda i stvarnost … Cer sa svojom raskošnom lepotom prirode, ponosno stoji, kao dragulj na kruni severozapadne Srbije. Po njegovim padinama, kao biseri, rasuta su sela Jadra, Pocerine i Mačve.

Čuvari prirode Cera, mi ljudi, smo uvek tu da zaštitimo i budemo uz našu planinu. Da ne dozvolimo ljudima koji imaju ukorenjen otpor prema svemu što je lepo i što je deo slavne istorije Srbije, da se iživljavaju na našoj planini, da se iživljavaju na prirodi, da joj oduzmu njenu lepotu.

Ne damo da se na Ceru izgrad spomenik pomirenja 'Trijumfalna kapija ka Evropi', ne damo našu prirodu, ne damo šume Cera. Ne želimo da gledamo kako se turisti u gondoli vozaju od mesta na kojem se stvarala istorija Srbije u Prvom svetskom ratu do mesta srpskih Termopila. Ne želimo beton, staklo i čelik umesto drveća.

Kada dođete na vidikovce sa kojih se vide panorame Pocerine, Mačve, Jadra, Valjevskih planina, Bosne, Avale, Kosmaja, Suvobora, reke Sava i Drina Vi imate utisak da ste na krovu Sveta. Ako zatvorite oči i pogledate srcem, videćete  zadužbinu Nemanjića, videćete Srbiju.

Zato nama na Ceru nisu potrebne kule od čelika, stakla i betona visine 60 metara da bismo videli Srbiju srcem i gledali je očima ljubavi. Zato nama, kada smo na drugom kraju sveta ili negde u Srbiji nije potreban orjentir u vidu 'kula' da bismo videli Cer. Cer se vidi sa bilo kog mesta i iz bilo kog dela Srbije, jer Cer je postao deo nas.

 

Autor teksta: Ana Pavlović

Foto: Zoran Ivković Kiza i Ana Pavlović

 

Dodatne informacije