Međunarodni dan šuma


 

21. marta, obeležava se Međunarodni dan šuma, na dan prolećne ravnodnevnice na severnoj hemisferi, odnosno na dan jesenje ravnodnevnice na južnoj hemisferi.

Datum koji obeležava Svetski dan šuma je ujedno i početak proleća, simbola buđenja prirode ali i znak novog početka i večitog obnavljanja života.

Cer se odlikuje živopisnim pejzažima, bogatstvom i raznovrsnošću šumskih i livadskih biljaka i njihovih zajednica, koje imaju izražene sanitarno-higijenske i dekorativno-estetske osobine. On predstavlja ansambl šumskog ekosistema hrastove, bukove i grabove šume.

 


Šume su ‘pluća’ planete


Šetnja šumom izuzetno dobro utiče na ljudski organism. Stručnjaci tvrde da se, pored dobrobiti kretanja, tajna krije i u fitoncidima, to su materije koje „izlaze“ iz drveća i biljaka i daju vazduhu lekovita svojstva. Još kada je reč o borovoj šumi ili šumi bogatoj lekovitim biljem, dobrobiti su mnogostruke. Šetnje šumom (barem vikendom), prema istraživanjima mogu značajno da utiču na prevenciju malignih bolesti, uz to tu je opuštanje i meditacijsko delovanje šume na ljude. Neki istraživači tvrde da za par sati provedenih u šumi „napunite baterije“ za naredne dve sedmice.


Šta donose šetnje šumom: smanjenje glukoze u krvi kod obolelih od dijabetesa, smanjenje stresa,smanjenje krvnog pritiska, opuštanje, jačanje imuniteta, smanjenje depresije, ljutnje, slabosti…

 


U ovom momentu u kome se nalazi planeta, kada smo svi pogođeni opasnošću širenjem zaraze virusa COVID - 19, nadam se da je čovečanstvo naučilo prvu lekciju iz poštovanja prirode i važnosti koje predstavljaju šume za čoveka.


Mislim, da se u skorije vreme nije desilo da priroda i šume planete budu praznije, jer se čovek nalazi u izolaciji od sebe u strahu od bolesti. Izolacija na koju je čovečanstvo primorano, doneće dobro prirodi. Priroda će se, bar malo, oporaviti od osoba koje je uništavaju. Šume Srbije će se bar malo oporaviti od onih koji žele da ih poseku i da zabetoniraju prirodu svojim megalomanskim projektima uništenja zarad svoje lične koristi. Majka priroda se na vrlo brižan način brine o svom čedu prirodi i na vrlo surov način sveti i kažnjava sve koji joj žele uništenje.


Posle ovoga, verujem, da će svi postati svesni važnosti šuma i netaknute prirode koja nam daje život, zahvaljujući kojoj udišemo čist vazduh.


Poštujte prirodu, budite zahvalni na darovima koje nam daje. Priroda će svo poštovanje i ljubav koju joj čovek pokazuje i pruža, stostruko vratiti.


Čuvajmo šume, čuvajmo našu planetu, čuvajmo sebe!

 

'Priroda može bez čoveka, ali čovek ne može bez priode.'

Da li Vam je danas ova rečenica jasnija?

 


Autor teksta: Ana Pavlović

Foto: Zoran Ivković Kiza i Ana Pavlović

 

Šabac/planina Cer, 21. mart 2020. godine

 

Napomena: Svako preuzimanje teksta ili bilo kog njegovog dela strogo je zabranjeno bez saglasnosti autora.

Dodatne informacije